Radi se o slovenskom izdajnickom sindromu koji je Milosevic primenio u slucaju Srpske Krajine, nad Srbima van Srbije unutar Republike Srpske, koji je potom i on sam doziveo na vlastitoj kozi u odbrani svetog Kosmeta, da bi danas zutokratski politicki zombizam na isti nacin gledao na svoj narod u samoj Srbiji.

Ajmo Jano, ajmo duso konja da prodamo!

Odličan tekst koji osvetljava suštinu državnosti Srbije. Ona je počivala na vojsci i vojnoj industriji čiji je razvoj počeo za vreme Kneza Miloša Obrenovića. Danas , oporavak srpske privrede i naučno obrazovnih institucija može pokrenuti samo veliki projekat iz oblasti vojne industrije. Svaka druga ideja ili pravac je jednostavno bajka i šarena laža za narod, što se vidi iz aktuelnog ekonomskog stanja. Jedini respektabilni naučni resurs kojim ova zemlja u ovom trenutku raspolaže jesu stručnjaci iz oblasti projektovanja sistema naoružanja. Opširnije o ovome možete pročitati u tekstu Pravci razvoja vojnog obrazovno-naučno i razvojno-industrijskog kompleksa Srbije- Stanje, perspektive, mogućnosti čiji je autor prof.dr Đ.B. ( na sajtu NarodnogPokretaSrbije ).
U današnjem svetu strateški resursi su energija , hrana, voda, vojna industrija i znanje. I to je poznato svima , svakoj državi na svetu osim Srbiji. Srbija ima sve ovo u dovoljnim razmerama, osim energije. Takođe za nekolko godina izgubićemo sve to ,trajno i nepovratno . Obradivu zemlju i vodu kupiće-uzeće stranci , tačnije nemci, vojna industrija i njen kadar i instituti će u trajnu penziju, a energetske kapacitete će takođe preuzeti stranci. Posle toga za Srbiju nastupa mračni srednji vek. Perspektiva pojedinca će takođe biti uništena. Par stotina evra i robovski rad za to je maksimalno što prosečni građanin može očekivati. To će "dobiti" srećnici koji uspeju da se zaposle u malobrojnim stranim fabrikama i na nemačkim farmama.
POSLEDNjI TRENUTAK za potpuni zaokret je na žalost već došao. Više nema šale.

-klasična srpska destruktivnost. Po Vama se znači nijedan istoričar u Srbiji ne treba baviti svojim poslom?? Kako bi funkcionisalo jedno preduzeće, na čijem bi se čelu nalazio šef, koji bi se složio sa tim što ste napisali? Znam jednog takvog! Na položaj je došao partijskom linijom i ta firma je za njegovo vreme samo životarila. Sada ne radi, a pogoni čekaju nekog investitora da ih kupi. Dr. Bjelajac je ovim što se moglo pročitati, samo pokazao svoje znanje i svoje analitičko umeće.

-ovakva kultura govora se stiče kada emisije tipa Farma, 24 Sata Svadba, Sve za Ljubav, Menjam Ženu, postanu deo svakodnevice. Inače komentar Vam nema veze sa tekstom doktora Bjelajca.

- Ovo je delimično tačno. Ali ideje nemaju ljudi koji vladaju Srbijom. Srbija ima ideja, koje ne mogu isplivati na površinu usled žabokrečine, koja pliva po površini.

U predhodnom komentaru rekoh nešto o srpskom vojniku danas, kao i moje viđenje uzroka za rečeno.
Približava se peta decenija od kada sam zbog dedova i očeva današnjih vlastodržaca morao otići iz otadžbine. Sa sobom sam poneo i svest, dijametralno suprotnu svesti pojedinih današnjih mojih oponenata. Jasno, glasno, uvek i svuda - iznosim i slažem se sa kritikom na svest, koju je opevao veliki pesni. Šta da se radi? Suprotno od onoga što vlastodršci u Srbiji rade danas. Dole navedeni stihovi velikog pesnika, kao da su pisani za ovo današnje vreme. Ko razume razumeće, a ko ne -taj ne razume ni jednostavnije stvari.
Joviša Vidić od Rudina.

Otac i sin

Jedanput ide stari Amidža
Ko neki sedi mandarin -
A za njim tapka, trči, skakuće
Junačke krvi najmlađi sin.

Vašar je bio - a na vašaru
Sablje, pištolji, arapski hat;
Tuniske kape, srebro i zlato,
Mletačka svila, ženevski sat.

A šta ćeš sine da kupi babo? -
Deteta sklonost kušaše svog;
'Oćeš li sablju tu britku, sjajnu,
Il' voliš hata misirskog?

Il' možda želiš od svile ruho?
Neka ti bude svileno sve
Govori sine govori brže,
Da kupim one toke zlaćane?

Dete se češka rukom po glavi,
Kao da ne zna šta bi od sveg -
- Ah, babo, babo, kupi mi, babo,
Pečenja kupi jarećeg…

Sad se i babo češe po glavi,
Gledajući dugo sina svog -
- E, ja sam volo sablje i koplja,
A sin mi jarca pečenog.
Đura Jakšić